Stranice:   Uvod | Termoizolacioni materijali | Kondenzacija vodene pare | Toplotna stabilnost | Rezime

Kondenzacija vodene pare

Nakon određivanja debljine termoizolacionog sloja iz uslova maksimalne toplotne provodljivosti pregrade vrši se provera da u zimskom periodu neće doći do štetne kondenzacije vodene pare na njenoj površini ili unutrašnjosti.

Atmosferski vazduh uvek u sebi ima bar malo vodene pare. Apsloutna vlažnost vazduha je masa vodene pare u jednom kubnom metru vazduha. Sam vazduh ne može primiti u sebe neograničenu količinu vodene pare, već samo do granice koja se naziva granica zasićenja. Ova granica zavisi od temperature vazduha - topliji vazduh može primiti više vodene pare od hladnijeg. Masa vodene pare u vazduhu kada je dostignuta granica zasićenja se naziva maksimalna vlažnost vazduha. Relativna vlažnost vazduha je odnos njegove apsolutne i maksimalne vlažnosti.

Kao i svaki drugi gas, vodena para u vazduhu ima svoj pritisak koji se naziva parcijalni pritisak vodene pare. Pošto je u zimskom periodu pritisak pare unutar prostorije veći od pritiska pare u vazduhu napolju, para teži da iz prostorije izađe napolje i to čini kroz pore u pregradama, između krila i okvira prozora, kanalima za ventilaciju itd.

Do kondenzacije vodene pare dolazi pri maksimalnoj vlažnosti vazduha, što se može postići na tri načina:
1. Stalnim ispuštanjem pare u vazduh.
2. Snižavanjem temperature vazduha ili bilo koje druge materije u kojoj se nalazi vodena para. Ovo je slučaj koji se dešava u građevinarstvu.
3. Kombinacijom prva dva načina.

Jedan obavezan deo termičkog proračuna je analiza toka vodene pare kroz pregrade, kako bi se izbegle obe od sledećih vrsti kondenzacije:

Kondenzovanje vodene pare na površini pregrade je posledica nedovoljne termoizolacije i nastaje kada vodena para iz prostorije dođe u dodir sa suviše hladnom površinom pregrade, pretvori se u vlagu i ostane na pregradi. Ova vrsta kondenzacije se obično javlja na staklenim površinama vrata i prozora, u uglovima zidova, iznad niša i otvora, blizu plafona i poda i iza nameštaja. Štetne posledice ovakve kondenzacije su: pojava buđi, curenje, nezdrava mikroklima u prostoriji, neprijatan miris, estetski i zdravstveni problemi, rđa.

Kondenzovanje vodene pare unutar pregrade kao posledica nestručno izvedene termoizolacije je opasnije. Ova vrsta kondenzacije nastaje kada para prolazeći kroz pregradu na svom putu naiđe na prehladan sloj materijala i kondenzuje se u njemu.
Pošto u pregradi bez termoizolacije svi materijali imaju sličnu provodljivost toplote, kroz ovakvu pregradu temperatura prilično ravnomerno opada, tako da nema rizičnih mesta za pojavu kondenzacije. Sa druge strane, ako pregrada sadrži i termoizolacioni materijal, pad temperature kroz njega je mnogo izrazitiji nego kroz druge materijale, što znači da u pregradi postoji potencijalno opasno mesto za pojavu vlage. Vlaga smanjuje izolacionu moć pregrade, a u najgorem slučaju može doći do ozbiljnih građevinskih šteta izazvanih ledom.

Po propisima iz JUS-a dozvoljeno je da se unutar pregrade kondenzuje najviše onoliko vode koliko se može isušiti u letnjem periodu i koliko neće oštetiti građevinski materijal. Bez obzira na to, trebalo bi težiti takvom projektovanju termoizolacije gde će što manje biti kondenzacije, ili je neće biti uopšte.

Ono što je presudno za pojavu kondenzacije unutar pregrade su slojevi materijala koji se nalaze iza (sa hladnije strane) termoizolacije. Ako ovi slojevi ne pružaju veliki otpor prolasku vodene pare kroz njih - do štetne kondenzacije neće doći. Ovo je glavni razlog što kod prostora koji se stalno greju termoizolaciju valja postaviti sa hladnije strane.

Postavljanje termoizolacionog sloja sa toplije strane je svrsishodnije samo kod prostora koji se povremeno i kratkotrajno greju.

Postavljanje termoizolacionog sloja sa toplije strane kod prostora koji se stalno greju skoro redovno ima za posledicu pojavu kondenzacije vodene pare unutar pregrada, na spoju termoizolacije i ostalih materijala. Ako ste kojim slučajem prinuđeni na ovakvo rešenje, znajte da je onda potrebno primeniti mere opisane u tački 3 sledećeg pasusa.

Ukoliko se proračunom dokaže da će biti previše kondenzacije u pregradi, taj nedostatak je moguće popraviti na sledeće načine:
1. Povećanjem debljine termoizolacionog sloja, ako je on sa hladnije strane.
2. Uvođenjem sloja za provetravanje odmah iza termoizolacije, ako je termoizolacija spolja. Provetren sloj je prostor između termoizolacije i spoljašnje obloge pregrade kroz koji vazduh usled razlike u temperaturama može da cirkuliše sa sobom odnosi vodenu paru. U pregradama koje sadrže ovaj sloj nikada ne dolazi do kondenzacije. Projektovanje ovog sloja je obavezno tamo gde se iza termoizolacije nalazi staklo, lim, polimeri ili bilo koji drugi paronepropusni materijal.
3. Nezavisno od položaja termoizolacionog sloja, kondenzaciju možete sprečiti izborom paronepropusnog termoizolacionog materijala ili ugradnjom parne brane sa njegove toplije strane. Parne brane su slojevi koji kroz sebe ne dozvoljavaju difuziju vodene pare, najčešće su to aluminijumske ili PVC folije sa obe strane obložene nekim materijalom za izolaciju od vlage, a mogu biti i izolacioni bezbojni premazi koji se nanose na unutrašnju površinu pregrade. Međutim, ovom merom se potpuno onemogućava "disanje" pregrade i zbog toga se ona preporučuje samo kao nužno zlo.